Eh, čudo moje. Pitaš me u šta to gledam. U tebe. Na tebi se pogledi moji lome kao koplja u bitkama. Čudo moje, ti si moja bitka, koja nema ni pobjednika ni gubitnika. I ruža ti si moja, ona koju najviše voliš, samo bojim se to priznati ti i reći u lice, i zato te gledam, tvoje lice, tvoju kosu, tvoje usne, oči i nosić mali - tebe. Kad bi oči mogle govoriti, sve bi ti rekao taj moj pogled, ali oči ne govore, a ni ja baš nešto nisam pričljiv večeras.
Nema komentara:
Objavi komentar