Oči se ispune suzama, a kao da neka bol probije prsa, onako tupo i onda treperi tu posred grudnog koša. Kako mi večeras treba onaj tvoj zagrljaj, ne znaš ti. I zašto baš večeras, ne znam ja. Sa police uzmem sniježnu kuglu, poželim želju i protresem je. Šta misliš hoće li se nešto desiti? Gledam kako se one mrvice razlete u vodi i kao da sam i ja u nekoj sniježnoj kugli večeras. Izađem vani i stanem na sred ulice, raširim ruke i lice podignem ka nebu. Sve one pahulje padaju po meni, i tope se na koži, hladne, poput ledenice svaka. Zastanu na trepavicama na kratko i onda iščeznu. Onda se skupim pokraj vatre, i gledam je, i slušam kako pucketa. Sve to u istom trenutku. Bože, da li ludim? Bože, da li ludim? Bože... zar je ovako teško kada te neko tvoj ostavi onda kada ti najviše treba. Ne mogu ja to više da podnesem, ne mogu, ne umijem, ne znam. Neko tvoj, ko nikada nije bio tvoj. Danas u ovom svijetu kada su svi nečiji, ja sam ničiji. Ničiji a svačiji.... Kako mi večeras treba onaj tvoj zagrljaj, ne znaš ti...
Nema komentara:
Objavi komentar