Bez tebe ne umijem biti ni umjetnik. Eto ti sad pa ti radi šta hoćeš. Kad god se okrenem za tobom, iako već odavno te nema nekakav osjećaj prolomi se među rebrima. Onako, čisto štrecne. Da li je to tuga ili bol? Ne znam ni sam, zar je to na kraju krajeva važno. Važne su neotklonjive činjenice, koje ni ja, a ni ti ne možemo otkloniti. Jurim, jurim svaki dan, samo o tebi da ne mislim. Nemaš pojma kako je teško. A ti? A ti ostaneš na nekoliko riječi, i to je sve. Nekada su i pisma bila ljepša, ali u pravu si, nemoj ti meni više da pišeš. Ionako ti neću reći svoju novu adresu. Nekako želim da te udaljim. I krivit ću te da ne pišeš. Znam. Ali razumi me, to je jedini način da i jedna i druga strana udovolje svojim očekivanjima - ja u negativnom smislu, a ti ne znam ni u kojem smislu. Uvijek smo bili nejasni - uživao sam u tome, ali sada me i to boli. Eto, tako ti je. Mučim se, pa hajd. Ali šta bi čovjek - svako od nas ima svoju neku muku. Moja si ti, i nije mi žao.
Nema komentara:
Objavi komentar