Ruhlardan

Kada bih te pitao, o onome o čemu odgovore znam,
Kada bih te pitao, o onome što ove uši da čuju žele,
Kada bih te pitao, o tebi, i kada bih te pitao o sebi,
Ostala bi samo tišina, poput vriska uperena meni.

Zato te i ne pitam, zato te i ne tražim, a žudim,
Zato te i ne pitam, zato te i ne tražim, a vehnem,
Zato te i ne pitam, zato te i ne tražim, a čeznem,
Dok moj ruh luta, ruhlardanom, tražeći tvoje oči.

Daleki su puti kojima milimo po ovome svijetu,
Daleki su puti na koje nas šalje ono u nama nešto,
Daleki su puti a još dalja su srca naša u tminama,
Kojim kročimo uzdignutih glava i zatvorenih očiju.

*** ne bi li nas sunce ogrijalo.