I ne znam jesam li te našao,
dok gledam tvoje uplakane oči,
kažeš mi da te bole,
ti zažmiri a ja ću gledati za tebe,
kako slatko i neodoljivo,
te tvoje oči, ti.
I zavolio sam nekoga tako nevino,
ne od očiju prema scru, već obratno,
i ne znam šta mi je, i šta radim,
da ti budem crni vitez toplog naručja,
pomozi mi kako,
da u svakoj noći svjetlo ti budem.
I tvoje lice usne mi požele,
i tvoje ruke da smire mi želje,
i tvoj strah da od tebe sklonim sada,
i samo šuti, jer i tvoja tišina mi godi,
i ko zna šta će da se desi,
evo ti ovo srce, sa sobom ga ponesi.
I sve ovo da je san, bio bi naljpeši,
uskoro ćeš krenuti, možda nećeš meni,
ali polahko vozi, jer neko te čeka,
jer neko te voli,
svi tvoji putevi meni te vode,
od ljubavi, pa do slobode.
I ne znam jesam li te našao,
baš kao što suza mene nađe danas,
da te utoplim u jednom zagrljaju,
i da zaboraviš cijeli svijet,
probudi se srećo moja,
probudi mene, probudi nas...
***
I meni ne treba stijena,
meni treba jastuk, da spustim glavu,
pusti te suze,
neka teku kad te boli, uz tebe sam,
nemoj skrivati ni sreću ni bol,
pričaj ono što ti je u srcu,
želim da čujem kako tvoje srce priča,
i nemoj zidati zidove koji će nas razdvojiti,
jer bojim se da nisam u tolikoj kondiciji,
da ih preskačem svaku noć,
tebi je možda lahko živjeti tako,
ali ja ne umijem, ali znaj,
šta god da se desi, i dalje bit ću tu,
za tebe uvijek, za nas možda,
ti si gospodar sreće svoje,
a ja ću da presjećam, sjećaš se...
dok gledam tvoje uplakane oči,
kažeš mi da te bole,
ti zažmiri a ja ću gledati za tebe,
kako slatko i neodoljivo,
te tvoje oči, ti.
I zavolio sam nekoga tako nevino,
ne od očiju prema scru, već obratno,
i ne znam šta mi je, i šta radim,
da ti budem crni vitez toplog naručja,
pomozi mi kako,
da u svakoj noći svjetlo ti budem.
I tvoje lice usne mi požele,
i tvoje ruke da smire mi želje,
i tvoj strah da od tebe sklonim sada,
i samo šuti, jer i tvoja tišina mi godi,
i ko zna šta će da se desi,
evo ti ovo srce, sa sobom ga ponesi.
I sve ovo da je san, bio bi naljpeši,
uskoro ćeš krenuti, možda nećeš meni,
ali polahko vozi, jer neko te čeka,
jer neko te voli,
svi tvoji putevi meni te vode,
od ljubavi, pa do slobode.
I ne znam jesam li te našao,
baš kao što suza mene nađe danas,
da te utoplim u jednom zagrljaju,
i da zaboraviš cijeli svijet,
probudi se srećo moja,
probudi mene, probudi nas...
***
I meni ne treba stijena,
meni treba jastuk, da spustim glavu,
pusti te suze,
neka teku kad te boli, uz tebe sam,
nemoj skrivati ni sreću ni bol,
pričaj ono što ti je u srcu,
želim da čujem kako tvoje srce priča,
i nemoj zidati zidove koji će nas razdvojiti,
jer bojim se da nisam u tolikoj kondiciji,
da ih preskačem svaku noć,
tebi je možda lahko živjeti tako,
ali ja ne umijem, ali znaj,
šta god da se desi, i dalje bit ću tu,
za tebe uvijek, za nas možda,
ti si gospodar sreće svoje,
a ja ću da presjećam, sjećaš se...
Nema komentara:
Objavi komentar