#8372

Spavali smo, daveći se u bezbrižnim snovima,
a neprijatelj je jačao, tražeći slabosti u očima našim,
u očima uprtim u nebo što sakrilo je sav bol,
bol koji je odjekivao u suazama, iskrenim.

Ah te godine, prolaze, nižu se, odlaze,
a tupa bol tinja, dok se neprijatelj krije,
ta ruka pomirenja što je pruža otkriva mu lice,
lice licemjera, lice izdajice, lice što ga krije.

Bijeli se polje, niš za nišanom se niže,
potoci suza krenut će danas na sve strane,
da se ne zaboravi, da se ne ponovi,
tolika bol pod ova nebesa ne može da stane.